Рођен сам 11.октобра  1865. године у Лозници. Отац ми се звао Тодор Цвијић. Пореклом је био Херцеговац, односно Црногорац из области Стара Херцеговина, из племена Пивљана и бавио се трговином.

Моја мајка Марија (рођена Аврамовић), била је из угледне породице из места Коренита, села у области Јадар које се налази недалеко од манастира Троноша и Тршића, родног села Вука Караџића.

Имао сам брата Живка и три сестре: Милеву, Наду и Соку.

На моје  духовно образовање највише је утицала мајка Марија и уопште мајчина породица, мирна, сталожена и домаћинска.

Рођен сам 11.октобра  1865. године у Лозници. Отац ми се звао Тодор Цвијић. Пореклом је био Херцеговац, односно Црногорац из области Стара Херцеговина, из племена Пивљана и бавио се трговином.

Моја мајка Марија (рођена Аврамовић), била је из угледне породице из места Коренита, села у области Јадар које се налази недалеко од манастира Троноша и Тршића, родног села Вука Караџића.

Имао сам брата Живка и три сестре: Милеву, Наду и Соку.

На моје  духовно образовање највише је утицала мајка Марија и уопште мајчина породица, мирна, сталожена и домаћинска.

Још као дечак, тражио сам многе одговоре на природу и окружење. Често сам разгледао и истраживао  околину. Био сам одличан ђак и учењем и радом крчио сам своју путању.

Највише од свега сам волео да путујем са својим ујаком Пером Аврамовићем, да упознаје људе и њихове обичаје.

Још као дечак, тражио сам многе одговоре на природу и окружење. Често сам разгледао и истраживао  околину. Био сам одличан ђак и учењем и радом крчио сам своју путању.

Највише од свега сам волео да путујем са својим ујаком Пером Аврамовићем, да упознаје људе и њихове обичаје.

Након завршене основне школе и ниже средње школе коју сам такође завршио у Лозници, још две године средње школе завршио сам у Шапцу.

Шабачки професор Андра Николић упутио ме је на изучавање енглеског језика, што ми је касније, поред немачког и француског језика, било од великог значаја. На часовима ботанике, професор Ђуро Козарац, често нас је водио у природу због теренског истраживања.

У Шабачкој гимназији именован сам за ђака генерације

Као средњошколац често сам посећивао подрињски рудник. Захваљујући директору подрињских рудника, Миши Мијаиловићу, имао сам прилику да посматрам наслаге руда које је земља стварала милионима година. Овај моменат је битно утицао на мој даљи циљ и испитивање порекла земљиног састава.

 

На предлог професора шабачке гимназије, Владимира Карића, уписао сам Природно – математички одсек Велике школе у Београду. Као студент много сам путовао и прикупљао етнографске податке о којима сам касније писао у својим научним радовима. Са 22 године, објавио сам свој први научни рад „Прилог географској терминологији нашој“.

Студије сам завршио 1888.године.

Школске 1888/1889. године радио сам и као предавач географије у Другој мушкој београдској гимназији.

Као средњошколац често сам посећивао подрињски рудник. Захваљујући директору подрињских рудника, Миши Мијаиловићу, имао сам прилику да посматрам наслаге руда које је земља стварала милионима година. Овај моменат је битно утицао на мој даљи циљ и испитивање порекла земљиног састава.

 

На предлог професора шабачке гимназије, Владимира Карића, уписао сам Природно – математички одсек Велике школе у Београду. Као студент много сам путовао и прикупљао етнографске податке о којима сам касније писао у својим научним радовима. Са 22 године, објавио сам свој први научни рад „Прилог географској терминологији нашој“.

Студије сам завршио 1888.године.

Школске 1888/1889. године радио сам и као предавач географије у Другој мушкој београдској гимназији.

Убрзо, 1889. године, захваљујући стипендији Министарства просвете,  уписао сам Филозофски факултет у Бечу где су предавања држали најугледнији професори. Захваљујући предавањима професора и научника, Албрехта Пенка, кроз теренску наставу и истраживање, учио сам о физичким одликама рељефа. Професор Пенк је имао обичај да каже: „Карте и атласи су ту само да заголицају и побуде пажњу, међутим они који желе да прошире и заокруже своје знање, најбоље резултате ће постићи на терену, у додиру са живом материјом“. Ове професорове речи су биле главна водиља и мотив мом даљем раду.

Радо сам посећивао је предавања филологије професора Ватрослава Јагића.

Више

Докторирао сам 1893. године и убрзо, по повратку у Београд почео сам да радим као професор географије на Великој школи. 1894. године основао сам Географски завод на Великој школи и трудио сам се да га опремим најсавременијим инструментима и одговарајућом литературом. По угледу на професора Пенка, и ја сам са својим ђацима често путовао због истраживања терена. Био сам строг и захтеван професор. Те исте 1894. године, са својим сарадницима објавио сам први број Часописа „Преглед географске литературе о Балканском полуострву“. 1905. године Велика школа је постала Универзитет и два пута сам и сам био ректор. У сарадњи са Михајлом Пупином од Карнегијеве фондације, добили смо 100.000 долара за изградњу Универзитетске библиотеке.

Затвори

Након основне школе коју је завршио у Лозници, завршио је нижу гимназију у Лозници, а потом се уписао и завршио вишу Прву београдску гимназију, у генерацији са Милорадом Митровићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.
Године 1884, по завршетку гимназије му је Владимир Карић, његов професор из шабачке гимназије, предложио да слуша студије географије на Великој школи у Београду.

Школске године 1888/89. радио је као предавач географије у Другој мушкој београдској гимназији. Потом је 1889. уписао студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету као државни питомац.

Више

Године 1884, по завршетку гимназије, хтео је да студира медицину, међутим лозничка општина није била у могућности да стипендира његово школовање у иностранству. Тада му је Владимир Карић, његов професор из шабачке гимназије, предложио да слуша студије географије на Великој школи у Београду. Цвијић га је послушао и исте године уписао Природно-математички одсек Велике школе у Београду. Ове студије је завршио 1888. године. У то време његовог студирања на Бечком Универзитету предавања из геоморфологије држао је чувени научник др Албрехт Пенк (нем. Албрецхт Пенцк), геотектонику је држао професор Сис (тадашњи председник Аустријске академије наука), а климатологију Јулијус Хан.

Затвори

1910.године основао сам Српско географско друштво како би ујединио и сакупио све љубитеље географије. Сви заједно, доприносили смо ширењу научних открића у области географије и антропологије. Убрзо смо основали тзв. „Цвијићеву школу“ због прикупљања података о истраживањима о разним географским појавама на нашим просторима.
Трудио сам се и да за време рата, знањем и радом допринесем и помогнем свом народу. Уз помоћ пријатеља из других земаља, организовао сам многобројне хуманитарне акције како би помогао својој земљи. Велику подршку у овоме пружила ми је супруга Љубица. За време рата, радио сам као професор у Француској, на Сорбони.

Више

Прва истраживања започео сам као студент. Међутим, озбиљнији рад започињем касније, када долазим до многобројних открића. Због истраживања, путовао сам по тешким временским условима и по неприпступачном рељефу. Проучавао сам Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију. Упознао сам локално становништво, њихову културу и обичаје. Истраживао сам границе, рељеф, леднике, језера, правац пружања планинских масива на Балканском полуострву. Цео свој живот посветио сам путовањима у циљу истраживања.
Због болести 1925.године, морао сам да одустанем од путовања и даљих истраживања…

Затвори

Своја прва и најзначајнија теренска истраживања обављао сам на почетку каријере, радећи на терену кршевитих предела источне Србије. Посматрајући карст на Кучају и Преконошку пећину, дошао сам на идеју за своју докторску дисертацију коју сам на студијама у Бечу одбранио 1892. године, а свечано је промовисао 22. јануара 1893.

Моја монографија о карсту (красу) изазвала је веома позитивне реакције у европским научним круговима, а приступна академска беседа о структури и подели планина Балканског полуострва на основу геолошко-тектонске грађе прославила ме је као првог јужнословенског геотектоничара.

Још један значајан помак у науци сам начинио док сам посматрао околину Миџора, врха Старе планине и планину Рилу (Бугарска), где сам препознао трагове глацијације у виду 102 горска ока, планинска језера.
До тада се сматрало да овај регион није био захваћен глацијацијом, па је ово моје откриће направило прекретницу у изучавању глацијације по питању распрострањења.

Још један значајан помак у науци сам начинио док сам посматрао околину Миџора, врха Старе планине и планину Рилу (Бугарска), где сам препознао трагове глацијације у виду 102 горска ока, планинска језера.
До тада се сматрало да овај регион није био захваћен глацијацијом, па је ово моје откриће направило прекретницу у изучавању глацијације по питању распрострањења.